Planski dokumenti - preduslovi za dalji razvoj Beograda

Na današnjoj sednici Skupštine grada Beograda, 30. avgusta 2021, pred odbornicima su se našle brojne i važne tačke dnevnog reda. Važnost usvajanja niza predloženih planskih dokumenata i donošenje novih odluka o izradi planova, istakli su Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić i Glavni gradski urbanista Marko Stojčić. Usvojeno je 12 planova detaljne regulacije i doneto šest odluka o izradi planova. Najvažnije usvojene planske dokumente izradio je Urbanistički zavod Beograda, kao što će i raditi u skladu sa novim odlukama.

Prema rečima Marka Stojčića, ide se ka tome, da čitav grad Beograd bude pokriven planskom dokumentacijom i da svako na svojoj parceli zna šta je moguće izgraditi, ali i da Grad Beograd može da izgradi infrastrukturu, objekte javne namene i sve što je funkcionalno potrebno:

– Beograd već jeste jedan od najlepših gradova, ali je neophodno da ima sve ono što je potrebno. Plan linijskog parka je najznačajniji plan i tiče se uređenja javnog prostora. Plan obuhvata teritoriju kojom je nekada išla železnička pruga, a kada je ona izmeštena, ostao je slobodan potez od 4,6 kilometara, koji na inicijativu predsednika Republike Srbije pretvaramo u parkovsku površinu. Ona će potpuno transformisati ne samo ovaj deo Starog grada i Palilule već i čitav Beograd. To će postati urbana Ada Ciganlija i generisaće veliki broj korisnika. Linijski park zadovoljava i saobraćajne potrebe u smislu parkiranja ispod zemlje na više tačaka. Čitav taj prostor biće ozelenjen i pored travnatih uređenih površina naći će se šetalište, biciklističke staze i više tačaka sa javnim objektima, kao što su muzička akademija, veći broj sportskih terena i dečjih igrališta. Park ide do Pančevačkog mosta koji ćemo u narednim godinama ozelenjavati, tako što ćemo Adu Huju proglasiti javnom zelenom površinom, odnosno urbanom šumom. Uključujući čitav potez od Ade Ciganlije preko Sajma, koji će se rekonstruisati, pa pored Beograda na vodi, parka u Karađorđevoj ulici, linijskog parka i Ade Huje, imaćemo ozbiljan zeleni bedem koji će pomoći u poboljšanju kvaliteta vazduha u Beogradu – naglasio je Stojčić.

On je podsetio da je 55 mladih ljudi izradilo idejno rešenje za čitav ovaj prostor koji je podeljen u deset celina. Nadamo se, dodao je, da ćemo ove godine uspeti da krenemo sa radovima u prvoj i drugoj celini, na delu od Beton hale zaključno sa SC „25. maj”, što je u ingerenciji „Zelenila – Beograd” koje ima uslove da započne radove.

On je naglasio da je veoma važan i plan Kosančićevog venca, jer se na taj način razrešavaju mnoga važna pitanja ove kulturno-istorijske celine.
– Jedan od najvažnijih uslova koji sadrži ovaj plan jeste taj da nema narušavanja kulturnog nasleđa, da se eventualno ne gradi nešto što bi ugrozilo ovu kulturno-istorijsku celinu. Ovim planom je omogućeno proširenje prostora uz Velike stepenice, dodatno je obrađena parcela gradske galerije na Kosančićevom vencu, obrađena je i parcela sadašnje Primenjene akademije, kako bi se odmah nakon usvajanja ovog plana pokrenuo postupak javnog arhitektonskog konkursa za proširenje i izgradnju nove akademije. Imamo i deo gde je nekada bila biblioteka koja je bombardovana u Drugom svetskom ratu, a na kojem smo omogućili izgradnju memorijalnog parka, odnosno svojevrsnog memorijalnog centra koji će istovremeno biti i park – objasnio je Stojčić.

Ukazao je i na „BIO kampus” koji se nalazi ispod Torlaka i naveo da je ideja Vlade RS da se napravi poseban kampus sa Biološkim fakultetom i kampusom koji treba da pokaže strateško opredeljenje Grada Beograda i Republike Srbije u smislu formiranja novih uslova u novim savremenim objektima, te da to bude primereno velikom evropskom gradu, što podrazumeva visok nivo usluge prema studentima.

– Oni će tu stanovati, raditi, baviti se naučnim radom i ovim planom će im to biti i omogućeno. Planirana je i izgradnja stanova za pripadnike službe bezbednosti. Ono što građani čekaju dugo jeste i Plan detaljne regulacije Prvomajske ulice. Ova ulica danas je jedna od najzakrčenijih ulica u saobraćajnom smislu. Njena regulacija se širi drastično i to će postati važna gradska saobraćajna površina koja povezuje deo od Altine prema starom jezgru Zemuna i centru Beograda. Posebno će stanovnike koji žive u naselju Slanci radovati što konačno imamo planski razrešeno i to pitanje. Tu se misli na nedostajuću infrastrukturu koja treba da se izgradi, kao i ostale javne objekte – rekao je Stojčić.

Prema njegovim rečima, veoma važan plan, čije se usvajanje očekuje decenijama, jeste Plan detaljne regulacije nastavka Ulice Dimitrija Tucovića na Čingrijinu ulicu.

– To predviđa proširenje Čingrijine ulice kako bi se saobraćaj iz Dimitrija Tucovića preusmerio prirodnim nastavkom u Čingrijinu i spojio s Bulevarom kralja Aleksandra. Time će se smanjiti pritisak na bočne ulice, kao i na Batutovu ulicu. U ovom slučaju pristigli su i amandmani građana koji su imali sastanke u Gradu Beogradu. Ova trasa planirana je već decenijama u svim planskim dokumentima i ovde nema ugrožavanja javnog zelenila. Ovaj plan je najznačajniji u smislu saobraćaja u široj centralnoj gradskoj zoni – zaključio je Stojčić.