Vest
petak, 13. maj 2022.

Godina akademika Nikole Dobrovića – Povodom 125 godina od rođenja izložba „Nikola Dobrović pod zastavama modernih pokreta“ u galeriji SANU

Povodom 125 godina od rođenja Nikole Dobrovića izložbu „Nikola Dobrović pod zastavama modernih pokreta“, će otvoriti akademik Milan Lojanica u utorak 24. maja 2022. u 19 časova, Galerija SANU, Kneza Mihaila 35.
Srpska akademija nauka i umetnosti u 2022. obeležava Godinu akademika Nikole Dobrovića (Pečuj, 12. 2. 1897 – Beograd, 11. 1. 1967), jednog od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih arhitekata modernog doba.

Svojim projektima, planovima, konkursnim radovima, izvedenim objektima, tekstovima i nastavnim radom umnogome je doprineo urbanotvornim pionirskim tendencijama arhitekture svog vremena.

Mobilizacija je prekinula njegove studije arhitekture započete 1915. godine u Budimpešti. Nastavio ih je  1919. u Pragu, gde je diplomirao i radio kao arhitekta projektant, prvo u prestižnim praškim arhitektonskim kancelarijama, a  posle oslobođenja i u sopstvenoj projektantskoj kancelariji.

Profesor Dobrović se 1943. godine priključio antifašističkom pokretu, a potom započeo svoje žustro profesionalno zalaganje za intenzivnu i ubrzanu obnovu ratom razorenih gradova. Radio je na stvaranju Generalnog plana posleratnog Beograda i imenovan je za rukovodioca izgradnje Novog Beograda.

Kao profesor urbanizma na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Dobrović je širio svoja iskustva praktičara i nosioca progresivnih graditeljskih ideja, tako da se, pod njegovim snažnim idejnim i obrazovnim uticajem, formirao niz generacija, među kojima se mnoštvo graditelja kasnije afirmisalo u zemlji i inostranstvu.

Posao teorijskog promišljanja i iskustva projektovanja pretočio je i u pisano delo, ostavljajući iza sebe četrnaest knjiga iz oblasti istorije, teorije i tehnike urbanizma i savremene arhitekture kao i veliki broj tekstova, studija i eseja, u kojima je, između ostalog, sugestivno i uspešno zastupao principe „Teorije arhitekture pokrenutog prostora“, što će ga učiniti jedinstvenim arhitektonskim misliocem kod nas  i u svetu.
Za svoje stvaralaštvo i ukupno delo Nikola Dobrović je dobio niz veoma značajnih priznanja.

Za dopisnog člana SANU izabran je 1961, a za redovnog 1965. godine. Pored toga bio je član JAZU (od 1963) i počasni član Kraljevskog instituta britanskih arhitekata (RIBA).

Akademik Dobrović je ostavio snažne i originalne tragove u prostoru, a osim u Jugoslaviji, stvarao je u Češkoj i Mađarskoj. Podsticajnošću i aktuelnošću svojih ideja ostvario je svevremeni uticaj i stekao veliki broj sledbenika i poštovalaca.

Izložba  “Nikola Dobrović – Pod zastavama modernih pokreta” u saradnji sa Beogradskom internacionalnom nedeljom arhitekture – BINA, biće otvorena 24. maja u 19 časova u Galeriji SANU i trajaće do 24. avgusta. Ova izložba organizovana je povodom 125-godišnjice rođenja akademika prof. Nikole Dobrovića (1897–1967), arhitekte, člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i Jugoslavenske akademije znanosti i umetnosti (JAZU, danas HAZU). Autori izložbe su Marta Vukotić Lazar i Bojan Kovačević, a autorka izložbene postavke je Marina Dokmanović.

Pogodna okolnost za pripremu izložbe jeste to što je zaostavština projekata i životne i radne dokumentacije u priličnoj meri sačuvana pohranom u Muzeju nauke i tehnike, značajnim delom u Arhivu SANU i fragmentarno po manjim ličnim kolekcijama dokumenata.

Osim važnog zasnivanja predmeta Savremena arhitektura i urbanizam na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Dobrović je ostavio trag kao pisac dvadesetak knjiga i mnogih tekstova, postavljajući temelje naše savremene kulture u domenu urbanosti.

Okolnosti su učinile da Nikola Dobrović na teritoriji Srbije ima podignuto samo jedno zdanje, ansambl Ministarstva odbrane (u vreme gradnje pod nazivom koji je bio u skladu sa državnim sistemom perioda) i Generalštaba u Ulici kneza Miloša u Beogradu. Njegovo, po mnogim shvatanjima, najveće i najznačajnije delo teško je urušeno u NATO agresiji 1999. godine i do danas većinom volumena neobnovljeno. Krajem 2005. godine Vlada Republike Srbije proglasila ga je za kulturno dobro. Cilj izložbe je i da aktuelizuje taj čin i proces.

Izložba je deo integralnog obeležavanja 125 godina od rođenja velikog arhitekte, koje obuhvata naučni skup, nekoliko publikacija na srpskom i engleskom jeziku, studentski konkurs, tribine i razgovore, u organizacionoj saradnji sa Beogradskom internacionalnom nedeljom arhitekture, Arhitektonskim fakultetom UB, Filozofskim fakultetom UB, Udruženjem arhitekata Srbije i Akademijom arhitekture Srbije.

Izložba „Nikola Dobrović pod zastavama modernih pokreta“, povodom 125 godina od rođenja Nikole Dobrovića

  Izložbu će otvoriti akademik Milan Lojanica   Otvaranje izložbe utorak 24.maj 2022. u 19 časova, Galerija SANU, Kneza Mihaila 35, Beograd...

Top