Međunarodna konferencija u Singapuru "Podzemni prostori - Sledeća granica"
Povod za posetu delegacije Urbanističkog zavoda Beograda (dr Marija Lalošević dipl.inž.arh., Marija Kosović mast.inž.arh., mr Anica Teofilović dipl.inž.pejz.arh. i Hristina Jovanović mast.inž.urb.) Singapuru je prisustvo i učešće na 18. svetskoj konferenciji „Associated research centres for the urban underground space (ACUUS)“. Tema koja je obrađivana je „Podzemni prostori – sledeća granica“. Konferencija je održana u periodu od 1. do 4. novembra 2023. godine. Beograd su predstavljali Arhitektonski i Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu i predstavnici IAUS-a u saradnji sa Urbanističkim zavodom Beograda. Konferencija je obuhvatala sesije na teme arhitekture, digitalnih tehnologija, otpornosti i održivosti, energetske efikasnosti i urbanističkog planiranja sve u duhu podzemnih prostora. Dr Marija Lalošević, dipl.inž.arh. je vodila jednu od sesija na temu urbanističkog planiranja što je podrazumevalo interakciju sa predavačima i vođenje diskusije. Nagradu za prošireni apstrakt na temu „Urbanističko planiranje kao šansa za očuvanje i afirmaciju istorijskih podzemnih prostora – Studija slučaja Kosančićevog Venca, Beograd“ (Urban Planning as a Chance for Preservation and Affirmation of Historical Underground Spaces – A Case Study of Kosancicev Venac, Belgrade, Serbia) osvojile su dr Marija Lalošević i Marija Kosović. Ista će biti publikovana u zborniku radova sa konferencije. Pored rada i aktivnog učešća na konferenciji prisustvovale smo organizovanim tehničkim turama:
1. Singapore City Gallery (URA Gallery);
2. Deep Tunnel Sewerage System (DTSS);
3. East Coast 4-in-1 Integrated Depot;
4. Marina Barrage Sustainable Singapore Gallery; i
5. The GEAR.
Sledeća svetska konferencija (ACUUS 2025) će biti održana u Beogradu u organizaciji Univerziteta u Beogradu, IAUS-a i Urbanističkog zavoda Beograda.
1. Singapore City Gallery
„Making Singapore a Smart Nation to live, work and play“
Singapore City Gallery je otvorena 27. januara 1999. godine, a 80% njene površine je renovirano 2004. godine. Maketa centralnog dela Singapura je dopunjavana tokom godina, tako da su tokom godina dodavani novi delovi grada uključujći i najnovije planove za Marina Bay. Galerija danas može da primi oko 150.000 posetilaca.
Ovom galerijom upravlja URA (Urban Redevelopment Authority) koja se bavi dugoročnim i integralnim planiranjem i svojim strateškim planovima usmerava razvoj Singapura na održivi način.
Kada govorimo o dugoročnom planiranju Singapura, grada koji je takođe i država, najvažnije je optimalno korišćenje zemlje kao resursa koji je jako ograničen. Takođe, u budućnosti treba obezbediti dovoljno zemljišta koje će zadovoljiti potrebe populacije, ekonomskog rasta, ali i kvaliteta života.
Na drugom spratu Singapore City Gallery, kao deo stalne postavke je izložena maketa centralnog dela Singapura koja se redovno menja kako se menja i slika grada i moguće je sagledati odnos postojeće i planirane fizičke strukture. Takođe, pomoću digitalnih uređaja je moguće interaktivno posmatrati teritoriju i dobiti željene informacije o razvoju fizičke strukture u budućnosti.
U galeriji smo se informisali o najvažnijim strateškim pravcima Singapura, a to su:
- destimulacija korišćenja automobila i razvoj mreže javnog prevoza i pešačkih i biciklističkih staza;
- razvoj grada koji je u dodiru sa prirodom (grad – bašta);
- formiranje novih javnih prostora koji omogućavaju život grada;
- korišćenje „pete fasade“ koja formira privlačnu siluetu grada; i
- pametno korišćenje zemlje kao ograničenog resursa.
Interaktivnom prezentacijom nam je predstavljena čitava praksa ove organizacije - od samog procesa urbanističkog planiranja i tipova planova koje rade, preko strateških pravaca razvoja, retrospektive razvoja grada kroz godine do rezultata dugogodišnjih istraživanja. Na drugom spratu, na galerijskom prostoru postavljeni su interaktivni ekrani gde možemo pratiti sve tehnološke inovacije u gradu kao što su: smart sistemi za detektovanje davljenika, mapiranje ruta bez barijera kojima se mogu kretati korisnici invalidskih kolica, pametni sistemi za monitoring liftova, povećanje mobilnosti u gradu uz pomoć veštačke inteligencije itd.
URA kao inovativna urbana rešenja koristi potencijal podzemnih prostora. Tokom godina su se već formirale podzemne pešačke mreže, a i podzemna infrastruktura. Oni, u svom radu i istraživanju podzemnih prostora imaju inovativni pristup koji se ogleda kroz sledeće aspekte:
- povećanje otpornosti podzemnog prostora tako što se isti pretvaraju u sigurne i kontrolisane prostore;
- povećanje povezanosti i pristupačnosti grada na način da se građani mogu kretati u klimatizovanim prostorima nezavisno od vremenskih uslova napolju u bilo koje doba; i
- formiranje važne infrastrukture podzemno, nadzemni prostor se koristi za aktivnosti koje stavljaju čoveka u prvi plan a to su: stanovanje, javni prostor, parkovi itd. koji povećavaju kvalitet života.
Strategija Singapura za period od 2018-2030. godine za aspekt podzemnih prostora je: Formiranje privatno-javnih partnerstava jer izgradnja podzemnih sadržaja može biti jako skupa, obezbeđivanje i dostupnost informacija jer je izgradnja podzemnih sadržaja znatno rizičnija i rezervisanje podzemnih prostora za budućnost.
Obilazak ove galerije je jedno fascinantno putovanje kroz istorijat grada i urbanističkog planiranja, ali i kroz nove, inovativne modele razvoja. Interaktivnost same prezentacije doprinosi da zaista iskusimo napredak tehnologije u samom gradu, a i da nam približi sve probleme ovog grada-države i na inovativan način prezentuje rešenja. Izložba u celini nam je prenela viziju integrisanja podzemnog prostora koju Singapur poseduje.
2. Deep Tunnel Sewerage System (DTSS)
U okviru tehničkih tura organizovanih u okviru Konferencije, imale smo priliku da diskutujemo sa inženjerima koji su učestvovali u projektovanju, izgradnji i trenutno monitoringu nad sistemom prikupljanja i prečišćavanja upotrebljenih voda u Singapuru.
U periodu između 1930-ih i 1960-ih godina ovaj sistem se zasnivao na podeli grada-države na šest slivova od kojih je u svakom formirano postrojenje za prečišćavanje voda sa velikim brojem crpnih stanica.
Zbog ograničenog prostora grada a konstantnog povećanja broja stanovnika, došlo je do potrebe za smanjenjem broja postrojenja kako bi se na njihovom mestu ostvarila izgradnja nekih drugih sadržaja, kao što je na primer integrisani depo za tri metro linije i autobuski sistem, i time oslobodili polovinu zauzetog prostora, odnosno oko 150 hektara.
Krajem dvadesetog veka definisan je novi sistem koji se bazira na podeli grada na dva sliva – istočni i zapadni sliv čija je realizacija planirana u dve faze, tako da u okviru zapadnog sliva postoji jedno postrojenje a u okviru istočnog dva postrojenja za prečišćavanje upotrebljenih voda.
Predmetna postrojenja su izgrađena u skladu sa najnovijim tehnologijama a povezana međusobno tunelom čija dubina varira od 35m do 55m koji spaja postojeće crpne stanice.
Posebnim tunelom prečnika 6m i dužine od oko 10km prikuplja se upotrebljena voda iz privrednih zona i posebno se tretira pre upuštanja u ovaj jedinstven sistem prikupljanja i prečišćavanja upotrebljenih voda.
Tunel se sastoji od betonske konstrukcije debljine 300mm koju postavlja TBM mašina, zatim su položeni optički kablovi koji se koriste kao senzori (detektuju promenu temperature, vibracije, prekide u signalima i sl.), zatim sledi betonski sloj sa aditivima koji se ručno nanosi u debljini od 225mm a zatim završni sloj u vidu 2.5mm obojene polietilenske plastike.
Tunel je ukupne dužine od oko 78km i podeljen je na pet deonica čiji je završni sloj obojen različitim bojama (plava, bež, žuta, siva i zelena) kako bi se usled oštećenja tunela prepoznala problematična deonica u kontrolnim tačkama sistema.
Ovaj sistem sadrži i niz šahtova koji dovode i tretiraju i odvode vazduh iz tunela, a napaja se takođe i sistemom sekundarnih kolektora koji spajaju pojedine crpne stanice. Radi lakšeg održavanja sistema, predmetni sekundarni kolektori su određenim deonicama tunela formirani u vidu poluprstena koji služe za premošćavanje deonice tunela za potrebe održavanja ili otklanjanje kvara u tunelu u kraćim vremenskim periodima. Zatvaranje tunela je omogućeno formiranjem posebnih pokretnih nepropusnih vrata koja preusmeravaju vodu ka sekundarnim kolektorima.
Ovaj sistem prikupljanja i prečišćavanja upotrebljenih voda u Singapuru tretira dnevno oko 1 627 miliona litara, dok se do 2060. godine očekuje skoro duplo odnosno oko 3 255 miliona litara. Najveće postrojenje za prečišćavanje je u okviru istočnog sliva u neposrednoj blizini aerodroma (zbog čije zaštitne zone je 2/3 postrojenja pod zemljom) i kapaciteta je 800 000m3 vode dnevno.
Sistem funkcioniše tako što skuplja i prerađuje atmosfersku vodu u vodu za piće koja se distribuira u vodovod, zatim se prikuplja upotrebljena voda iz domaćinstava i industrijskih objekata, prerađuje, jedan deo se dodatno prerađuje i priključuje skupljenoj kišnici kako bi se vratila u vodovod a drugi deo se nakon prerađivanja ispušta u more.
Deo ovako prerađene vode se flašira i čini projekat NEWater.
1990. godine je definisan master Plan prikupljanja i prečišćavanja upotrebljenih voda, 1999. godine je započeta njegova izgradnja, 2008. godine je završena izgradnja tunela prve faze (istočni sliv), 2014. godine je započeta izgradnja tunela druge faze, 2010. godine je povezan sistem crpnih stanica sa tunelom, 2023. godine je završena izgradnja druge faze tunela a 2026. godine se očekuje potpuna funkcionalnost ovog sistema.
3. East Coast 4-in-1 Integrated Depot
Još jedna od tehničkih tura kojoj smo imali priliku i zadovoljstvo da prisustvujemo u okviru Konferencije jeste poseta integrisanom depou tri metro linije i autobuskom depou koji je u fazi izgradnje.
Masivni šinski transport (MRT) u Singapuru se sastoji od šest metro linija i tri linije lakog šinskog sistema (LRT) na teritoriji kopna dok je veza sa Sentoza ostrvom ostvarena maglev vozom.
MRT je realizovan u dužini od 230km, sa 134 stanice od kojih je 30 intermodalnih stanica u okviru ovog sistema javnog prevoza putnika. U toku dana ovim sistemom sa 579 voznih kompozicija se preveze oko 3,4 miliona putnika prema brojanju iz 2019. godine.
Planira se proširenje sistema dodavanjem tri nove linije tako da se ostvari dužina od 450km do 2040. godine.
MRT sistem je u potpunosti automatizovan i zasniva se na dva jednokolosečna tunela najvećim delom u dubokom tunelu a van centralne gradske zone dve linije su formirane na objektu odnosno nadzemno. LRT sistem je formiran nadzemno kao i veza sa ostrvom Sentoza.
Šinska povezanost ostrva Sentoza sa kopnom ostvarena je maglev vozom sa tri stanice i ukupnom dužinom od 2,1km kapaciteta 3.000 putnika u jednom satu po smeru a počeo je sa radom u januaru 2007. godine.
Depo tri metro linije i autobuski depo realizovani su u neposrednoj zoni postojećeg depoa metro sistema (Changi depo) koji će se osloboditi prostor za novu izgradnju a biće integrisan u ovaj depo, a na lokaciji nekadašnjeg postrojenja za prečišćavanje upotrebljenih voda. Integrisanjem metro depoa i autobuskog sistema postiže se ušteda od 44 hektara zemlje.
Zbog blizine aerodroma i njegove zaštitne zone, depo metroa je izgrađen sa jednim podzemnim i dva nadzemna nivoa a autobuski depo je izgrađen sa tri nadzemna nivoa.
S obzirom na to svaka od pomenute tri metro linije ima zasebnog upravljača, depo je organizovan tako da svaka metro linija ima svoju etažu kao zasebnu funkcionalnu celinu i to ga čini prvim metro depoom na svetu na više nivoa.
Predmetni integrisani depo je kapaciteta 220 voznih kompozicija i 760 autobusa.
Depo metro sistema se sastoji iz tri objekta i to objekta za stacioniranje kompozicija, objekta za održavanje, popravku i čišćenje kompozicija i objekta za održavanje i popravku lokomotiva. Depo autobuskog sistema se sastoji od jednog objekta u okviru čijeg prizemlja se nalazi prostor za održavanje i popravku vozila a na ostalim spratovima se vrši parkiranje vozila. Projekat autobuskog depoa je u poslednjih nekoliko godina pretrpeo izmene koje se odnose na drastično povećanje vozila na struju koji trebaju da se održavaju i skladište u ovom depou, što je zahtevalo planiranje dodatne trafostanice ali i drugačije opreme koju je potrebno ugraditi u sam depo.
Depo metro sistema zauzima površinu od oko 26 hektara a autobuski depo zauzima površinu od oko 6 hektara.
Integrisani depo je projektovan tako da bude u najvećoj mogućoj meri od prefabrikovanih elemenata kako bi se ubrzao proces izgradnje. Posebna pažnja posvećena je modelovanju fasadnih panela ali i konstrukcije samog depoa kako bi se u što većoj meri apsorbovala buka i razbili zvučni talasi. Na krovu depoa postavljeni su solarni paneli kako bi se ostvarila što veća ušteda električne energije i postigla još veća održivost sistema.
Izgradnja depoa je započeta 2016. godine a završetak se očekuje 2025. godine.
4. Marina Barrage i Sustainable Singapore Gallery
Marina Barrage je tri decenije stara vizija Li Kuan Jua, prvog premijera Singapura, koji je tada imao zamisao da se pregradi ušće kanala u more u cilju stvaranja rezervoara slatke vode za generacije koje dolaze. Sa slivnom površinom od 10.000 hektara, ovo je najveći i najurbanizovaniji sliv na ostrvu. Marina Barrage je 15. rezervoar u Singapuru i prvi u srcu ovog grada-države.
Projekat Marina Barrage doneo je Singapuru tri benefita: izvor vodosnabdevanja, kontrolu poplava i mesto za lajfstajl atrakciju.
Marina Barrage je brana izgrađena preko 350 metara širokog kanala. Voda iz lokalnog sliva je jedna od četiri nacionalna strateška „izvora“ vode, dok su ostala tri: voda iz uvoza, projekat NEWater i desalinizirana voda. Marina Barrage je deo sveobuhvatne šeme kontrole poplava u nižim oblastima u gradu kao što su Kineska četvrt, Boat Quay, Jalan Besar i Geylang. Tokom jakih kiša, niz od devet kapija na brani se aktivira kako bi se višak atmosferske vode ispustio u more u vreme oseke. U slučaju plime snažne pumpe prepumpavaju višak atmosferske vode u more. Nivo vode u akumulaciji održava se konstantnim tokom cele godine. Ovo je idealno za sve vrste rekreativnih aktivnosti kao što su vožnja čamcem i kajakom. U vreme naše posete rezervoarom je jedrio velik broj malih jedrilica u okviru škole jedrenja.
Ovaj atraktivni infrastukturni objekat u centru grada privlači veliki broj kako turista, tako i lokalnih ekskurzija koje za cilj imaju edukaciju o održivom razvoju i čuvanju svake kapi slatke vode. Oslanjanje na sopstvene resurse je jedan od dugoročnih ciljeva Singapura. Još uvek se deo vode uvozi, dok ne budu realizovani svi projekti planirani fascinantnim strateškim planovima.
Preko veb portala Nacionalne agencije za vode (PUB – Singapore’s National Water Agency) mogu se zakazati besplatne vođene ture sa kustosima, edukatorima, inženjerima. Posebna pažnja posvećuje se edukaciji dece i mladih.
Brana (koja je ujedno i pešačko biciklistička veza dve obale zaliva) završava se modernim objektom čiji dizajn omogućava da infrastukturna postojenja budu vidna. Izuzetno dobro održavani zeleni (vegetacioni) krov oblika spirale koristi se 24 sata dnevno za razne aktivnosti. Površina zelenog krova je 13.071 m2, sa nagibom od 8%.
Objekat koji je delo Architects Team 3 Pte Ltd iz Singapura postao je jedan od repera ovog grada. Na drugom spratu nalazi se galerija pod imenom Sustainable Singapore Gallery (SSG). Ovo je jedna od najposećenijih atrakcija u Singapuru.
Kretanjem kroz SSG saznaje se kako se stvara održivi Singapur. Održivost je od nezavisnosti bila deo modela razvoja Singapura, i tim putem se ide i dalje, kako bi se osiguralo čisto i zeleno okruženje za sadašnje i buduće generacije. Tura je pogodna za posetioce svih uzrasta.
Sa svojim informativnim i interaktivnim prikazima, SSG je mesto gde se može saznate činjenice o održivosti u Singapuru, kao i o tome kako svako može da ima svoju ulogu u pokretu za održivi Singapur. SSG ugosti u proseku 500 posetilaca svakog dana.
Galerija je podeljena u šest zona, od kojih svaka pruža informacije o različitim aspektima održivosti u Singapuru. U Red Dot zoni (Zona A), posetioci mogu da saznaju više o klimatskim promenama i njihovim uticajima na površinom mali, ali gusto naseljen Singapur. Takođe, pruža informacije o Singapurskom akcionom planu za klimu, sa detaljima o merama koje se sprovode u borbi protiv klimatskih promena. Interaktivne igre unutar ove zone pomažu posetiocima da saznaju više o SO2 otisku koji stvaraju i koracima koje mogu preduzeti da ga smanje. Druga zona, From The First Drop (Zona B) govori priču o vodi u Singapuru i akcijama koje su preduzete u cilju osiguranja raznovrsnog i otpornog vodosnabdevanja.
A First World Oasis (zona C) predstavlja Singapur kao grad-baštu. Zona prikazuje različite zelene i plave prostore grada. Interaktivna mapa prezentuje zelene i plave puteve Singapura. Tu se nalazi i izložba lokalnih eko šampiona, što je posebno ljupko i inspirativno.
Kako se Singapur kreće ka korišćenju pametnih tehnologija prikazuje se u zoni D - City of the Future. Pored informativnih panela o tehnologijama koje se koriste za očuvanje energije i proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, posetioci takođe mogu da proputuju stacionarnim biciklima kroz virtuelni Singapur. Probale smo!
U The Journey to Zero (Zona E), posetioci mogu saznati više o naporima koje Singapur preduzima da postane nacija bez otpada. Osim informacija o strategijama upravljanja otpadom, posetioci mogu da vide i prikaz jedine deponije u Singapuru, Pulau Semakau, i koliko je ona već popunjena. Zona prikazuje skulpturu napravljenu od otpadnih materijala, kao i zabavne i pamtljive činjenice o dobrim navikama reciklaže.
Na kraju, Future Tense (Zona F) završava posetu SSG galeriji pozivajući posetioce da razmisle o tome kako mogu da naprave razliku tako što će biti deo Pokreta održivog Singapura. U ovoj zoni postavljen je zidni mural koji sumira ciljeve Sustainable Singapore Blueprint do 2030. godine.
5. The GEAR
Organizatori Međunarodne Konferencije ACUUS 2023 (ACUUS 2023 - The 18th World Conference of the Associated Research Centers for the Urban Underground Space) su, pored oficijelnog programa, zajedno sa Singapurom kao domaćinom organizovali 7 tehničkih obilazaka. Jedan od njih je poseta Istraživačkom centru za inovacije – GEAR.
GEAR (Global Engineering Architecture and Real estate) je fizička manifestacija globalne istraživačko-razvojne vizije i inicijative za inovacije Kajima Korporacije, koja, kako navode, istraživanje dovodi u stvarnost. Ona je vodeći centar za inovacije izgrađenog okruženja u Aziji i živa laboratorija za eksperimentisanje, istraživanje i zajedničko kreiranje najsavremenijih tehnologija. Ova revolucionarna nova konceptualna zgrada podešena je da predstavlja dinamičnu laboratoriju za kreiranje, eksperimentisanje i istraživanje. Cilj korporacije Kajima je da rezultate istraživanja najsavremenijih tehnologija stečene u GEAR-u, a koje ranije nisu bile viđene u Singapuru, iskoristi za primenu u svoje druge projekte i na taj način premosti jaz između istraživanja i primene u stvarnom svetu.
Kajima Korporacije je osnovana 1840. godine, sa sedištem u Tokiju, Japan. Poslovni domen je izgradnja zgrada, građevinarstvo, nekretnine, arhitektonsko projektovanje, inženjering itd. U okviru Kajima Korporacije, Institut za tehnička istraživanja Kajima Singapur (Kajima Tehnical Research Institute Singapur - KaTRIS) pokriva širok krug istraživačkih oblasti koje se odnose na sektor izgrađene životne sredine. Radi na zajedničkim i internim projektima sa ciljem stvaranja vrednosti kroz usvajanje naprednih tehnologija. Pod rukovodstvom KaTRIS-a nalazi se Istraživački centar za inovacije GEAR, koji okuplja preduzetnike, vladina tela, korporacije, univerzitete i sve one koji omogućavaju zajedničku interaktivnu saradnju i rad.
Objekat Istraživačkog centra za inovacije GEAR otvoren je u avgustu 2023. godine u Changy poslovnom parku u Singapuru. Zauzima površinu od 13.087 m2 BRGP, spratnosti 6 etaža i podrum, kapaciteta 400 osoba. U razvoj zgrade Kajima Korporacija je uložila 100 miliona dolara. Objekat GEAR je pametna zgrada koja transformiše prostore i predstavlja pionirsku inovaciju za savremeno radno mesto. Ona predstavlja zajednički radni prostor sa poligonom za testiranje inovacija svetskog nivoa.
U okviru GEAR postoji pet istraživačkih i razvojnih laboratorija za testiranje i razvoj novih rešenja koje pomeraju granice znanja i unapređuju naše razumevanje sveta, i to:
1) Laboratorija za projektovanje usmereno na čoveka (ušteda energije, uticaji na zdravlje i intelektualna produktivnost)
2) Digitalna tehnička laboratorija (puna platforma za pametnu izgradnju i saradnju u istraživanju)
3) Laboratorija za građevinsku robotiku (napredni građevinski sistemi pomoću digitalnih i automatizovanih tehnologija)
4) Laboratorija za kreiranje urbanog prostora (održivi materijali i napredne senzorske tehnologije)
5) Laboratorija za inženjering životne sredine (upravljanje otpadom, zelena infrastruktura i očuvanje životne sredine)
Laboratorije služe za pokretanje tehnološkog napretka, dovode do razvoja novih proizvoda, procesa i tehnologija koje mogu poboljšati kvalitet života pojedinaca i društava u celini. Pet laboratorija i različitih zona na radnom mestu za testiranje koriste senzore za praćenje, prepoznavanje slika i veštačku inteligenciju za procenu ponašanja ljudi koji borave u prostoru i okoline. U okviru objekta GEAR, između ostalog, rade se istraživački projekti za procenu psihološkog stresa i nivoa udobnosti u podzemnim prostorima koristeći VR kao laboratorije orjentisane na čoveka. Zatim, razvoj napredne tehnike vizuelizacije tla koristeći uređaje za ispitivanje bušotina u Laboratoriji za kreiranje urbanog prostora. Testiranje „mlaznog betona“ (mešavina cementa, peska i vode koja se nanosi kroz crevo pod pritiskom, stvarajući gust tvrdi sloj betona koji se koristi u izgradnji za oblaganje tunela i popravke konstrukcija) rukama robota istražuje se u Laboratoriji za građevinsku robotiku.
Kao pametna zgrada, GEAR sadrži digitalni centar za upravljanje objektom. Opremljena je sistemom daljinskog hlađenja, kao i hibridnim sistemom naizmenične struje panela za zračenje i ventilatorima na plafonu. Vrši se digitalna kontrola klimatizacije i osvetljenja. Radni prostor se može pretvoriti u poluotvoreni sa biofilnim dizajnom i pogledom na vegetaciju u neposrednom okruženju. Prati se ponašanje korisnika prostora. Fasada objekta štiti od sunčevog zračenja. Na krovu su postavljeni solarni paneli i krovni vrt. Učinak vegetacije u odnosu na vrstu i lisnu površinu, kao i položaj u odnosu na solarne panele, ispituje se u laboratoriji za zelenu infrastrukturu, kao i rešenja za strategiju zelene i plave infrastrukture u pravcu izrade projekata, a u cilju održivosti životne sredine. Takođe, vrši se prikupljanje kišnice, kako sa krova tako i sa popločane površine oko objekta, i sakuplja u rezervoare u podrumskim prostorijama. Sakupljena voda se koristi za zalivanje zelenih površina. Za popločavanje koriste materijal u kome je više od polovine cementa je zamenjeno ekološki prihvatljivijom zamenom, koja se stvrdnjava tako što „hvata“ CO2 iz vazduha i fiksira ga unutar betona (ne oslobađa ga kao pri klasičnoj proizvodnji betona). Ovakav proces omogućava da se u velikoj meri smanji količina CO2 prilikom proizvodnje betona, odnosno ukupna emisija CO2 stavljena je takoreći na nulu ili manje. Snaga ovog betona je ekvivalentna jačini običnog betona, pri čemu primenjen u GEAR-u ima odličnu otpornost na habanje i omogućava uzgoj biljaka zbog svog hemijski neutralnog stanja. Takođe zadržavaju vodu koja se prikuplja u rezervoar. Materijali za popločavanje i izgradnju se ispituju u laboratorijama GERA-a.
