Плански документи - предуслови за даљи развој Београда

На данашњој седници Скупштине града Београда, 30. августа 2021, пред одборницима су се нашле бројне и важне тачке дневног реда. Важност усвајања низа предложених планских докумената и доношење нових одлука о изради планова, истакли су Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић и Главни градски урбаниста Марко Стојчић. Усвојено је 12 планова детаљне регулације и донето шест одлука о изради планова. Најважније усвојене планске документе израдио је Урбанистички завод Београда, као што ће и радити у складу са новим одлукама.

Према речима Марка Стојчића, иде се ка томе, да читав град Београд буде покривен планском документацијом и да свако на својој парцели зна шта је могуће изградити, али и да Град Београд може да изгради инфраструктуру, објекте јавне намене и све што је функционално потребно:

– Београд већ јесте један од најлепших градова, али је неопходно да има све оно што је потребно. План линијског парка је најзначајнији план и тиче се уређења јавног простора. План обухвата територију којом је некада ишла железничка пруга, а када је она измештена, остао је слободан потез од 4,6 километара, који на иницијативу председника Републике Србије претварамо у парковску површину. Она ће потпуно трансформисати не само овај део Старог града и Палилуле већ и читав Београд. То ће постати урбана Ада Циганлија и генерисаће велики број корисника. Линијски парк задовољава и саобраћајне потребе у смислу паркирања испод земље на више тачака. Читав тај простор биће озелењен и поред травнатих уређених површина наћи ће се шеталиште, бициклистичке стазе и више тачака са јавним објектима, као што су музичка академија, већи број спортских терена и дечјих игралишта. Парк иде до Панчевачког моста који ћемо у наредним годинама озелењавати, тако што ћемо Аду Хују прогласити јавном зеленом површином, односно урбаном шумом. Укључујући читав потез од Аде Циганлије преко Сајма, који ће се реконструисати, па поред Београда на води, парка у Карађорђевој улици, линијског парка и Аде Хује, имаћемо озбиљан зелени бедем који ће помоћи у побољшању квалитета ваздуха у Београду – нагласио је Стојчић.

Он је подсетио да је 55 младих људи израдило идејно решење за читав овај простор који је подељен у десет целина. Надамо се, додао је, да ћемо ове године успети да кренемо са радовима у првој и другој целини, на делу од Бетон хале закључно са СЦ „25. мај”, што је у ингеренцији „Зеленила – Београд” које има услове да започне радове.

Он је нагласио да је веома важан и план Косанчићевог венца, јер се на тај начин разрешавају многа важна питања ове културно-историјске целине.
– Један од најважнијих услова који садржи овај план јесте тај да нема нарушавања културног наслеђа, да се евентуално не гради нешто што би угрозило ову културно-историјску целину. Овим планом је омогућено проширење простора уз Велике степенице, додатно је обрађена парцела градске галерије на Косанчићевом венцу, обрађена је и парцела садашње Примењене академије, како би се одмах након усвајања овог плана покренуо поступак јавног архитектонског конкурса за проширење и изградњу нове академије. Имамо и део где је некада била библиотека која је бомбардована у Другом светском рату, а на којем смо омогућили изградњу меморијалног парка, односно својеврсног меморијалног центра који ће истовремено бити и парк – објаснио је Стојчић.

Указао је и на „БИО кампус” који се налази испод Торлака и навео да је идеја Владе РС да се направи посебан кампус са Биолошким факултетом и кампусом који треба да покаже стратешко опредељење Града Београда и Републике Србије у смислу формирања нових услова у новим савременим објектима, те да то буде примерено великом европском граду, што подразумева висок ниво услуге према студентима.

– Они ће ту становати, радити, бавити се научним радом и овим планом ће им то бити и омогућено. Планирана је и изградња станова за припаднике службе безбедности. Оно што грађани чекају дуго јесте и План детаљне регулације Првомајске улице. Ова улица данас је једна од најзакрченијих улица у саобраћајном смислу. Њена регулација се шири драстично и то ће постати важна градска саобраћајна површина која повезује део од Алтине према старом језгру Земуна и центру Београда. Посебно ће становнике који живе у насељу Сланци радовати што коначно имамо плански разрешено и то питање. Ту се мисли на недостајућу инфраструктуру која треба да се изгради, као и остале јавне објекте – рекао је Стојчић.

Према његовим речима, веома важан план, чије се усвајање очекује деценијама, јесте План детаљне регулације наставка Улице Димитрија Туцовића на Чингријину улицу.

– То предвиђа проширење Чингријине улице како би се саобраћај из Димитрија Туцовића преусмерио природним наставком у Чингријину и спојио с Булеваром краља Александра. Тиме ће се смањити притисак на бочне улице, као и на Батутову улицу. У овом случају пристигли су и амандмани грађана који су имали састанке у Граду Београду. Ова траса планирана је већ деценијама у свим планским документима и овде нема угрожавања јавног зеленила. Овај план је најзначајнији у смислу саобраћаја у широј централној градској зони – закључио је Стојчић.