Градитељско наслеђе и урбанизам - XI научностручна конференција са међународним учешћем

У духу сарадње и разумевања по свим кључним питањима имајући у виду актуелне проблеме и процесе савременог планирања и изградње и што ефикасније заштите градитељског наслеђа, разменили смо искуства и могућности заштите, очувања, унапређења и уређења простора.

У петак 08.септембра 2021. године, Завод за заштиту споменика културе града Београда организовао је у сарадњи са Институтом за архитектуру и урбанизам Србије, XI научностручну конференцију са међународним учешћем под називом „Градитељско наслеђе и урбанизам“.

Тема овогодишње конференције била је градитељско наслеђе и урбанизам, чији је основни циљ био испитивање и расветљавање односа савремене архитектуре и традиционалности, односно савременог урбанистичког планирања и заштите културног наслеђа кроз научно стручна истраживања, пројектовање и планирање у теорији и пракси.

Конференцију прати зборник радова са више од 70 аутора и коаутора из различитих академских и радних окружења. Радови су подељени у 6 тематских целина, које су биле представљене кроз 4 сесије под називом:

1. Наслеђе и урбанизам у теорији, пракси и теоријској пракси

2. Историјске урбане матрице и урбани пејзажи

3. Нормативна и планска поља заштите градитељског наслеђа

4. Дигиталне технологије, (мега) инфраструктурни пројекти и наслеђе

Реализацију конференције је подржао Секретаријат за културу Скупштине града Београда и Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Поздравну реч учесницима Конференције испред Скупштине Града Београда је упутио

Марко Стојчић , главни градски урбаниста, апострофирајући позив на дијалог између урбаниста и службе заштите.

Рад конференције се одвијао у духу сарадње и разумевања по свим кључним питањима имајући у виду актуелне проблеме и процесе савременог планирања и изградње са тежњама што ефикасније заштите градитељског наслеђа.

Закључци XI конференције посвећене  „Градитељском наслеђу и урбанизму“, генеришу:

• Синергију конзерватора и урбаниста као снажног  савеза у заштити простора;
• Бригу о заједничком и општем добру као континуалном процесу у градовима;
• Осетљивост грађана на промене у простору са културно историјским слојевима, матерјалним и нематеријалним наслеђеним вредностима кроз важност грађанске партиципације у планирању и заштити културног наслеђа;
• Неопходност унапрађења могућности учешћа грађана у одлучивању с обзиром на то да је формална законска регулатива недовољна  (посебно када план директно утиче на имовину, стил и начин живота власника простора и објеката);
• Унапређење сарадње по хоризонтали између свих релевантних друштвених и стручних група у домену планирања, изградње и очувања материјалних и нематеријалних вредности у простору;
• Унапређење едукације као кључног предуслова за стручни рад, дијалог и подизање свести друштва о важности наслеђа;
• Дигитализацију наслеђа и увођење нових технологија (очување и презентација наслеђа са циљем едукације и популаризације историје и културе путем нових медијских носача информација);
• Унапређење урбанистичке заштите као модела и механизма очувања градитељског наслеђа и урбаних вредности; и
• ‌Недвосмислено поштовање планова и закона.