Шински систем јавног превоза постаће доминантан у Београду 2030. године

Заменик градоначелника Београда Горан Весић најавио је да данашња јавна седница за План генералне регулације шинских система на територији града Београда представља један од последњих корака како би се овај план нашао пред градским одборницима. Весић је истакао да очекује да ће план бити пред одборницима у првој половини новембра и да ће Београд тада добити свој План генералне регулације шинских система. То је, како је рекао, први целовити план у историји града и омогућиће да 2030. године шински систем постане доминантан када је јавни превоз у питању.

– Овај план подразумева развој метроа, градске железнице – путничке и транспортне, као и проширење трамвајских линија. Нажалост, у јавности се искључиво прича о метроу, који се Београду обећава више од 50 година, али ће суштински овим планом бити предвиђен развој свих шинских система у Београду. Када је у питању трамвајска мрежа, она ће бити проширена за 42,6 километара, а планирано је продужење од Пожешке улице према Цераку, чиме ће велики број грађана добити прилику да трамвајем стигне до Бановог брда, односно Пожешке улице, где ће по завршетку изградње метроа моћи да преседају, будући да ће у Пожешкој постојати станица метроа. Такође, планирана су проширења трамвајске мреже од Улице Јурија Гагарина према Бежанијској коси, као и од Богословије према Ади Хуји и потом ка левој обали Дунава преко новог моста преко Дунава који ће бити изграђен. То значи да ће у наредних пет до седам година неко ко живи у Борчи моћи трамвајем да стигне до центра града. То ће повећати комфор грађана и олакшати им пут од једног дела града ка другом – рекао је Весић.

Према његовим речима, када је у питању градска железница, овим планом ће бити утврђена нова пруга која ће спојити Железничку станицу „Земун” са Сурчином – центром те општине, националним стадионом који ће бити изграђен, као и Аеродромом „Никола Тесла”.

– Тако ће се до аеродрома, као и у свим светским метрополама, стизати градским возом, док ће од националног стадиона линија БГ воза бити продужена до Обреновца, па ће и Обреновчани имати своју станицу БГ воза. Поред тога, на многим местима је планирана изградња дуплих колосека, према Младеновцу и Лазаревцу. То значи да ће Младеновац, Сопот и Лазаревац заједно са општином Барајево добити стабилну везу градском железницом. Грађани Младеновца, Сопота, Лазаревца, Барајева, Обреновца и Сурчина имаће железничку везу са градом „у шпицу” на сваких 10 до 12 минута, а ван „шпица” на 45 минута. То ће битно повећати цену грађевинског земљишта и станова у овим општинама, па ће људи комфорно моћи да живе, примера ради у Младеновцу, а да раде у Београду или обратно. Данас имамо дневно шест полазака БГ воза према Младеновцу и три према Лазаревцу, што је тренутно максимални капацитет. Након што буде урађено проширење, које је предвиђено Планом генералне регулације шинских система, створиће се могућност да возови „у шпицу” иду на 10 до 12 минута, а ван „шпица” на 45 минута. Тренутно се од станице код Вуковог споменика до центра Лазаревца путује 63 минута, што није могуће аутомобилом или аутобусом. Када будемо имали нову пругу и нове композиције, пут ће трајати још краће, а то ће бити најсигурнија и најбоља веза приградских општина са центром града – истакао је Весић.

Он је додао да је поред тога планирано да се изграде три линије метроа, које су плод дуготрајног рада од неколико година.

– На овом плану је радио Саобраћајни факултет и британска компанија WSP, која је позната по моделима саобраћаја и планирању метроа. Ту је и француска компанија „Ежис”, једна од највећих светских компанија када је у питању пројектовање метроа, а у пројекту је учествовала и једна компанија из Беча. На основу Мастер плана саобраћаја у Београду, који је израђен 2017. године, пре тог модела саобраћаја и бројања путника, утврђено је да су предвиђене линије метроа најоптималније. Наравно, линијама метроа није могуће обухватити сваки део града, али због тога постоје и други подсистеми јавног превоза, попут трамвајске мреже и мреже БГ воза, те све наведено чини целовит систем који ће омогућити људима да се лако и безбедно превезу са једног краја града на други – навео је Весић.

Весић је подсетио да ће 2028. бити завршена прва линија метроа, која почиње да се ради ове године у новембру, те да ће до 2030. бити завршена и друга линија метроа, када ће се завршити и проширење БГ воза и трамвајских линија. Тада ће, навео је Весић, бити свега петсто-шесто аутобуса у јавном превозу, а све друго ће покривати шински систем.

– Сви аутобуси ће бити на гас, а ако се на то дода да су метро, воз и трамвај еколошки начини превоза, то значи да Београд 2030. године неће имати ниједно возило на дизел у градском превозу. Осим што омогућава да се људи брже превозе и да град функционише као целина, што је саобраћајно оправдање, овај план има дакле и своје еколошко оправдање – рекао је Весић.

Он је додао да план предвиђа и ширење развоја дела београдског чвора, кад је реч о теретном саобраћају, односно завршетак пруге од Белог потока преко Лештана, Винче, новог моста преко Дунава, па све до Старчева и Панчева.–

То је пројекат који радимо заједно с Републиком, која тренутно уговара изградњу новог моста код Винче, који ће бити железничко-друмски. То ће значити коначни завршетак обилазнице око Београда и омогућити потпуно измештање железничког теретног саобраћаја из града – истакао је Весић.

Данашња седница је важна за будућност Београда, трасира се будући развој саобраћаја и оваква одлука се доноси први пут у историји града, оценио је Весић.

Примедбе ће разматрати Урбанистички завод, а по окончању тога све ће бити спремно да Скупштина Града Београда у првој половини новембра усвоји План генералне регулације шинских система, што ће омогућити и да се изда грађевинска дозвола и да се почне са изградњом метроа, закључио је Весић.