Година академика Николe Добровићa – Поводом 125 година од рођења изложба „Никола Добровић под заставама модерних покрета“ у галерији САНУ

Поводом 125 година од рођења Николе Добровића изложбу „Никола Добровић под заставама модерних покрета“, ће отворити академик Милан Лојаница у уторак 24. маја 2022. у 19 часова, Галерија САНУ, Кнеза Михаила 35.
Српска академија наука и уметности у 2022. обележава Годину академика Николe Добровићa (Печуј, 12. 2. 1897 – Београд, 11. 1. 1967), једног од најзначајнијих српских и југословенских архитеката модерног доба.

Својим пројектима, плановима, конкурсним радовима, изведеним објектима, текстовима и наставним радом умногоме је допринео урбанотворним пионирским тенденцијама архитектуре свог времена.

Мобилизација је прекинула његове студије архитектуре започете 1915. године у Будимпешти. Наставио их је  1919. у Прагу, где је дипломирао и радио као архитекта пројектант, прво у престижним прашким архитектонским канцеларијама, а  после ослобођења и у сопственој пројектантској канцеларији.

Професор Добровић се 1943. године прикључио антифашистичком покрету, а потом започео своје жустро професионално залагање за интензивну и убрзану обнову ратом разорених градова. Радио је на стварању Генералног плана послератног Београда и именован је за руководиоца изградње Новог Београда.

Као професор урбанизма на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, Добровић је ширио своја искуства практичара и носиоца прогресивних градитељских идеја, тако да се, под његовим снажним идејним и образовним утицајем, формирао низ генерација, међу којима сe мноштво градитеља касније афирмисало у земљи и иностранству.

Посао теоријског промишљања и искуства пројектовања преточио је и у писано дело, остављајући иза себе четрнаест књига из области историје, теорије и технике урбанизма и савремене архитектуре као и велики број текстова, студија и есеја, у којима је, између осталог, сугестивно и успешно заступао принципе „Теорије архитектуре покренутог простора“, што ће га учинити јединственим архитектонским мислиоцем код нас  и у свету.
За своје стваралаштво и укупно дело Никола Добровић је добио низ веома значајних признања.

За дописног члана САНУ изабран је 1961, а за редовног 1965. године. Поред тога био је члан ЈАЗУ (од 1963) и почасни члан Краљевског института британских архитеката (РИБА).

Академик Добровић је оставио снажне и оригиналне трагове у простору, а осим у Југославији, стварао је у Чешкој и Мађарској. Подстицајношћу и актуелношћу својих идеја остварио је свевремени утицај и стекао велики број следбеника и поштовалаца.

Изложба  “Никола Добровић – Под заставама модерних покрета” у сарадњи са Београдском интернационалном недељом архитектуре – БИНА, биће отворена 24. маја у 19 часова у Галерији САНУ и трајаће до 24. августа. Ова изложба организована је поводом 125-годишњице рођења академика проф. Николе Добровића (1897–1967), архитекте, члана Српске академије наука и уметности (САНУ) и Југославенске академије знаности и уметности (ЈАЗУ, данас ХАЗУ). Аутори изложбе су Марта Вукотић Лазар и Бојан Ковачевић, а ауторка изложбене поставке је Марина Докмановић.

Погодна околност за припрему изложбе јесте то што је заоставштина пројеката и животне и радне документације у приличној мери сачувана похраном у Музеју науке и технике, значајним делом у Архиву САНУ и фрагментарно по мањим личним колекцијама докумената.

Осим важног заснивања предмета Савремена архитектура и урбанизам на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, Добровић је оставио траг као писац двадесетак књига и многих текстова, постављајући темеље наше савремене културе у домену урбаности.

Околности су учиниле да Никола Добровић на територији Србије има подигнуто само једно здање, ансамбл Министарства одбране (у време градње под називом који је био у складу са државним системом периода) и Генералштаба у Улици кнеза Милоша у Београду. Његово, по многим схватањима, највеће и најзначајније дело тешко је урушено у НАТО агресији 1999. године и до данас већином волумена необновљено. Крајем 2005. године Влада Републике Србије прогласила га је за културно добро. Циљ изложбе је и да актуелизује тај чин и процес.

Изложба је део интегралног обележавања 125 година од рођења великог архитекте, које обухвата научни скуп, неколико публикација на српском и енглеском језику, студентски конкурс, трибине и разговоре, у организационој сарадњи са Београдском интернационалном недељом архитектуре, Архитектонским факултетом УБ, Филозофским факултетом УБ, Удружењем архитеката Србије и Академијом архитектуре Србије.