Вест

Међународна конференција у Сингапуру "Подземни простори - Следећа граница"

Повод за посету делегације Урбанистичког завода Београда (др Марија Лалошевић дипл.инж.арх., Марија Косовић маст.инж.арх., мр Аница Теофиловић дипл.инж.пејз.арх. и Христина Јовановић маст.инж.урб.) Сингапуру је присуство и учешће на 18. светској конференцији „Associated research centres for the urban underground space (ACUUS)“. Тема која je обрађивана је „Подземни простори – следећа граница“. Конференција је одржана у периоду од 1. до 4. новембра 2023. године. Београд су представљали Архитектонски и Саобраћајни факултет Универзитета у Београду и представници ИАУС-а у сарадњи са Урбанистичким заводом Београда. Конференција је обухватала сесије на теме архитектуре, дигиталних технологија, отпорности и одрживости, енергетске ефикасности и урбанистичког планирања све у духу подземних простора. Др Марија Лалошевић, дипл.инж.арх. је водила једну од сесија на тему урбанистичког планирања што је подразумевало интеракцију са предавачима и вођење дискусије. Награду за проширени апстракт на тему „Урбанистичко планирање као шанса за очување и афирмацију историјских подземних простора – Студија случаја Косанчићевог Венца, Београд“ (Urban Planning as a Chance for Preservation and Affirmation of Historical Underground Spaces – A Case Study of Kosancicev Venac, Belgrade, Serbia) освојиле су др Марија Лалошевић и Марија Косовић. Иста ће бити публикована у зборнику радова са конференције. Поред рада и активног учешћа на конференцији присуствовале смо организованим техничким турама:

1. Singapore City Gallery (URA Gallery);
2. Deep Tunnel Sewerage System (DTSS);
3. East Coast 4-in-1 Integrated Depot
4. Marina Barrage Sustainable Singapore Gallery; и
5. The GEAR.

Следећа светска конференција (ACUUS 2025) ће бити одржана у Београду у организацији Универзитета у Београду, ИАУС-а и Урбанистичког завода Београда.

 

1. Singapore City Gallery

„Making Singapore a Smart Nation to live, work and play“

Singapore City Gallery је отворена 27. јануара 1999. године, а 80% њене површине је реновирано 2004. године. Макета централног дела Сингапура је допуњавана током година, тако да су током година додавани нови делови града укључујћи и најновије планове за Marina Bay. Галерија данас може да прими око 150.000 посетилаца. 

Овом галеријом управља URA (Urban Redevelopment Authority) која се бави дугорочним и интегралним планирањем и својим стратешким плановима усмерава развој Сингапура на одрживи начин. 

Када говоримо о дугорочном планирању Сингапура, града који је такође и држава, најважније је оптимално коришћење земље као ресурса који је јако ограничен. Такође, у будућности треба обезбедити довољно земљишта које ће задовољити потребе популације, економског раста, али и квалитета живота.

На другом спрату Singapore City Gallery, као део сталне поставке је изложена макета централног дела Сингапура која се редовно мења како се мења и слика града и могуће је сагледати однос постојеће и планиране физичке структуре. Такође, помоћу дигиталних уређаја је могуће интерактивно посматрати територију и добити жељене информације о развоју физичке структуре у будућности.

 

У галерији смо се информисали о најважнијим стратешким правцима Сингапура, а то су:

- дестимулација коришћења аутомобила и развој мреже јавног превоза и пешачких и бициклистичких стаза;
- развој града који је у додиру са природом (град – башта);
- формирање нових јавних простора који омогућавају живот града; 
- коришћење „пете фасаде“ која формира привлачну силуету града; и 
- паметно коришћење земље као ограниченог ресурса. 

Интерактивном презентацијом нам је представљена читава пракса ове организације - oд самог процеса урбанистичког планирања и типова планова које раде, преко стратешких праваца развоја, ретроспективе развоја града кроз године до резултата дугогодишњих истраживања. На другом спрату, на галеријском простору постављени су интерактивни екрани где можемо пратити све технолошке иновације у граду као што су: смарт системи за детектовање дављеника, мапирање рута без баријера којима се могу кретати корисници инвалидских колица, паметни системи за мониторинг лифтова, повећање мобилности у граду уз помоћ вештачке интелигенције итд. 

URA као иновативна урбана решења користи потенцијал подземних простора. Током година су се већ формирале подземне пешачке мреже, а и подземна инфраструктура. Они, у свом раду и истраживању подземних простора имају иновативни приступ који се огледа кроз следеће аспекте:

- повећање отпорности подземног простора тако што се исти претварају у сигурне и контролисане просторе;
- повећање повезаности и приступачности града на начин да се грађани могу кретати у климатизованим просторима независно од временских услова напољу у било које доба; и 
-  формирање важне инфраструктуре подземно, надземни простор се користи за активности које стављају човека у први план а то су: становање, јавни простор, паркови итд. који повећавају квалитет живота.

Стратегија Сингапура за период од 2018-2030. године за аспект подземних простора је: Формирање приватно-јавних партнерстава јер изградња подземних садржаја може бити јако скупа, обезбеђивање и доступност информација јер је изградња подземних садржаја знатно ризичнија и резервисање подземних простора за будућност. 

Обилазак ове галерије је једно фасцинантно путовање кроз историјат града и урбанистичког планирања, али и кроз нове, иновативне моделе развоја. Интерактивност саме презентације доприноси да заиста искусимо напредак технологије у самом граду, а и да нам приближи све проблеме овог града-државе и на иновативан начин презентује решења. Изложба у целини нам је пренела визију интегрисања подземног простора коју Сингапур поседује.

2. Deep Tunnel Sewerage System (DTSS)

У оквиру техничких тура организованих у оквиру Конференције, имале смо прилику да дискутујемо са инжењерима који су учествовали у пројектовању, изградњи и тренутно мониторингу над системом прикупљања и пречишћавања употребљених вода у Сингапуру.
У периоду између 1930-их и 1960-их година овај систем се заснивао на подели града-државе на шест сливова од којих је у сваком формирано постројење за пречишћавање вода са великим бројем црпних станица. 

Због ограниченог простора града а константног повећања броја становника, дошло је до потребе за смањењем броја постројења како би се на њиховом месту остварила изградња неких других садржаја, као што је на пример интегрисани депо за три метро линије и аутобуски систем, и тиме ослободили половину заузетог простора, односно око 150 хектара.
Крајем двадесетог века дефинисан је нови систем који се базира на подели града на два слива – источни и западни слив чија је реализација планирана у две фазе, тако да у оквиру западног слива постоји једно постројење а у оквиру источног два постројења за пречишћавање употребљених вода. 

Предметна постројења су изграђена у складу са најновијим технологијама а повезана међусобно тунелом чија дубина варира од 35m до 55m који спаја постојеће црпне станице. 
Посебним тунелом пречника 6m и дужине од око 10km прикупља се употребљена вода из привредних зона и посебно се третира пре упуштања у овај јединствен систем прикупљања и пречишћавања употребљених вода.

Тунел се састоји од бетонске конструкције дебљине 300mm коју поставља ТБМ машина, затим су положени оптички каблови који се користе као сензори (детектују промену температуре, вибрације, прекиде у сигналима и сл.), затим следи бетонски слој са адитивима који се ручно наноси у дебљини од 225mm а затим завршни слој у виду 2.5mm обојене полиетиленске пластике.

Тунел је укупне дужине од око 78km и подељен је на пет деоница чији је завршни слој обојен различитим бојама (плава, беж, жута, сива и зелена) како би се услед оштећења тунела препознала проблематична деоница у контролним тачкама система.

Овај систем садржи и низ шахтова који доводе и третирају и одводе ваздух из тунела, а напаја се такође и системом секундарних колектора који спајају поједине црпне станице. Ради лакшег одржавања система, предметни секундарни колектори су одређеним деоницама тунела формирани у виду полупрстена који служе за премошћавање деонице тунела за потребе одржавања или отклањање квара у тунелу у краћим временским периодима. Затварање тунела је омогућено формирањем посебних покретних непропусних врата која преусмеравају воду ка секундарним колекторима.

Овај систем прикупљања и пречишћавања употребљених вода у Сингапуру третира дневно око 1 627 милиона литара, док се до 2060. године очекује скоро дупло односно око 3 255 милиона литара. Највеће постројење за пречишћавање је у оквиру источног слива у непосредној близини аеродрома (због чије заштитне зоне је 2/3 постројења под земљом) и капацитета је 800 000m3 воде дневно.

Систем функционише тако што скупља и прерађује атмосферску воду у воду за пиће која се дистрибуира у водовод, затим се прикупља употребљена вода из домаћинстава и индустријских објеката, прерађује, један део се додатно прерађује и прикључује скупљеној кишници како би се вратила у водовод а други део се након прерађивања испушта у море.
Део овако прерађене воде се флашира и чини пројекат NEWater.

1990. године је дефинисан мастер План прикупљања и пречишћавања употребљених вода, 1999. године је започета његова изградња, 2008. године је завршена изградња тунела прве фазе (источни слив), 2014. године је започета изградња тунела друге фазе, 2010. године је повезан систем црпних станица са тунелом, 2023. године је завршена изградња друге фазе тунела а 2026. године се очекује потпуна функционалност овог система.

 

3. East Coast 4-in-1 Integrated Depot

Још једна од техничких тура којој смо имали прилику и задовољство да присуствујемо у оквиру Конференције јесте посета интегрисаном депоу три метро линије и аутобуском депоу који је у фази изградње.

Масивни шински транспорт (МРТ) у Сингапуру се састоји од шест метро линија и три линије лаког шинског система (ЛРТ) на територији копна док је веза са Сентоза острвом остварена маглев возом.

МРТ је реализован у дужини од 230km, са 134 станице од којих је 30 интермодалних станица у оквиру овог система јавног превоза путника. У току дана овим системом са 579 возних композиција се превезе око 3,4 милиона путника према бројању из 2019. године.
Планира се проширење система додавањем три нове линије тако да се оствари дужина од 450km до 2040. године.

МРТ систем је у потпуности аутоматизован и заснива се на два једноколосечна тунела највећим делом у дубоком тунелу а ван централне градске зоне две линије су формиране на објекту односно надземно. ЛРТ систем је формиран надземно као и веза са острвом Сентоза.
Шинска повезаност острва Сентоза са копном остварена је маглев возом са три станице и укупном дужином од 2,1km капацитета 3.000 путника у једном сату по смеру а почео је са радом у јануару 2007. године.

Депо три метро линије и аутобуски депо реализовани су у непосредној зони постојећег депоа метро система (Changi depo) који ће се ослободити простор за нову изградњу а биће интегрисан у овај депо, а на локацији некадашњег постројења за пречишћавање употребљених вода. Интегрисањем метро депоа и аутобуског система постиже се уштеда од 44 хектара земље.

Због близине аеродрома и његове заштитне зоне, депо метроа је изграђен са једним подземним и два надземна нивоа а аутобуски депо је изграђен са три надземна нивоа.

С обзиром на то свака од поменуте три метро линије има засебног управљача, депо је организован тако да свака метро линија има своју етажу као засебну функционалну целину и то га чини првим метро депоом на свету на више нивоа.

Предметни интегрисани депо је капацитета 220 возних композиција и 760 аутобуса.

Депо метро система се састоји из три објекта и то објекта за стационирање композиција, објекта за одржавање, поправку и чишћење композиција и објекта за одржавање и поправку локомотива. Депо аутобуског система се састоји од једног објекта у оквиру чијег приземља се налази простор за одржавање и поправку возила а на осталим спратовима се врши паркирање возила. Пројекат аутобуског депоа је у последњих неколико година претрпео измене које се односе на драстично повећање возила на струју који требају да се одржавају и складиште у овом депоу, што је захтевало планирање додатне трафостанице али и другачије опреме коју је потребно уградити у сам депо.

Депо метро система заузима површину од око 26 хектара а аутобуски депо заузима површину од око 6 хектара.

Интегрисани депо је пројектован тако да буде у највећој могућој мери од префабрикованих елемената како би се убрзао процес изградње. Посебна пажња посвећена је моделовању фасадних панела али и конструкције самог депоа како би се у што већој мери апсорбовала бука и разбили звучни таласи. На крову депоа постављени су соларни панели како би се остварила што већа уштеда електричне енергије и постигла још већа одрживост система.
Изградња депоа је започета 2016. године а завршетак се очекује 2025. године.

 

4. Marina Barrage и Sustainable Singapore Gallery

^ Илустрација преузета са Sustainable Singapore Gallery Tour at Marina Barrage (gogreen.gov.sg) 11.03.2023.

 

Marina Barrage је три деценије стара визија Ли Куан Јуа, првог премијера Сингапура, који је тада имао замисао да се прегради ушће канала у море у циљу стварања резервоара слатке воде за генерације које долазе. Са сливном површином од 10.000 хектара, ово је највећи и најурбанизованији слив на острву. Marina Barrage je 15. резервоар у Сингапуру и први у срцу овог града-државе.

Пројекат Marina Barrage донео је Сингапуру три бенефита: извор водоснабдевања, контролу поплава и место за лајфстајл атракцију.

Marina Barrage је брана изграђена преко 350 метара широког канала. Вода из локалног слива је једна од четири национална стратешка „извора“ воде, док су остала три: вода из увоза, пројекат NEWater и десалинизирана вода. Marina Barrage је део свеобухватне шеме контроле поплава у нижим областима у граду као што су Кинеска четврт, Boat Quay, Jalan Besar и Geylang. Током јаких киша, низ од девет капија на брани се активира како би се вишак атмосферске воде испустио у море у време осеке. У случају плиме снажне пумпе препумпавају вишак атмосферске воде у море. Ниво воде у акумулацији одржава се константним током целе године. Ово је идеално за све врсте рекреативних активности као што су вожња чамцем и кајаком. У време наше посете резервоаром је једрио велик број малих једрилица у оквиру школе једрења.

 

Овај атрактивни инфрастуктурни објекат у центру града привлачи велики број како туриста, тако и локалних екскурзија које за циљ имају едукацију о одрживом развоју и чувању сваке капи слатке воде. Ослањање на сопствене ресурсе је један од дугорочних циљева Сингапура. Још увек се део воде увози, док не буду реализовани сви пројекти планирани фасцинантним стратешким плановима.

Преко веб портала Националне агенције за воде (PUB – Singapore’s National Water Agency) могу се заказати бесплатне вођене туре са кустосима, едукаторима, инжењерима. Посебна пажња посвећује се едукацији деце и младих.

Брана (која је уједно и пешачко бициклистичка веза две обале залива) завршава се модерним објектом чији дизајн омогућава да инфрастуктурна постојења буду видна. Изузетно добро одржавани зелени (вегетациони) кров облика спирале користи се 24 сата дневно за разне активности. Површина зеленог крова је 13.071 m2, са нагибом од 8%. 

Објекат који је дело Architects Team 3 Pte Ltd из Сингапура постао је један од репера овог града. На другом спрату налази се галерија под именом Sustainable Singapore Gallery (SSG). Ово је једна од најпосећенијих атракција у Сингапуру. 

^ Илустрација преузета са Sustainable Singapore Gallery at Marina Barrage - Terra SG 11.03.2023.

 

Кретањем кроз SSG сазнаје се како се ствара одрживи Сингапур. Одрживост је од независности била део модела развоја Сингапура, и тим путем се иде и даље, како би се осигурало чисто и зелено окружење за садашње и будуће генерације. Тура је погодна за посетиоце свих узраста.

Са својим информативним и интерактивним приказима, SSG је место где се може сазнате чињенице о одрживости у Сингапуру, као и о томе како свако може да има своју улогу у покрету за одрживи Сингапур. SSG угости у просеку 500 посетилаца сваког дана.

Галерија је подељена у шест зона, од којих свака пружа информације о различитим аспектима одрживости у Сингапуру. У Red Dot зони (Зона А), посетиоци могу да сазнају више о климатским променама и њиховим утицајима на површином мали, али густо насељен Сингапур. Такође, пружа информације о Сингапурском акционом плану за климу, са детаљима о мерама које се спроводе у борби против климатских промена. Интерактивне игре унутар ове зоне помажу посетиоцима да сазнају више о СО2 отиску који стварају и корацима које могу предузети да га смање. Друга зона, From The First Drop (Зона Б) говори причу о води у Сингапуру и акцијама које су предузете у циљу осигурања разноврсног и отпорног водоснабдевања.

A First World Oasis (зона Ц) представља Сингапур као град-башту. Зона приказује различите зелене и плаве просторе града. Интерактивна мапа презентује зелене и плаве путеве Сингапура. Ту се налази и изложба локалних еко шампиона, што је посебно љупко и инспиративно.

Како се Сингапур креће ка коришћењу паметних технологија приказује се у зони Д - City of the Future. Поред информативних панела о технологијама које се користе за очување енергије и производњу енергије из обновљивих извора, посетиоци такође могу да пропутују стационарним бициклима кроз виртуелни Сингапур. Пробале смо!

У The Journey to Zero (Зона Е), посетиоци могу сазнати више о напорима које Сингапур предузима да постане нација без отпада. Осим информација о стратегијама управљања отпадом, посетиоци могу да виде и приказ једине депоније у Сингапуру, Pulau Semakau, и колико је она већ попуњена. Зона приказује скулптуру направљену од отпадних материјала, као и забавне и памтљиве чињенице о добрим навикама рециклаже.

На крају, Future Tense (Зона Ф) завршава посету SSG галерији позивајући посетиоце да размисле о томе како могу да направе разлику тако што ће бити део Покрета одрживог Сингапура. У овој зони постављен је зидни мурал који сумира циљеве Sustainable Singapore Blueprint до 2030. године.

5. The GEAR

Организатори Међународне Конференције ACUUS 2023 (ACUUS 2023 - The 18th World Conference of the Associated Research Centers for the Urban Underground Space) су, поред официјелног програма, заједно са Сингапуром као домаћином организовали 7 техничких обилазака. Један од њих је посета Истраживачком центру за иновације – GEAR.

GEAR (Global Engineering Architecture and Real estate) је физичка манифестација глобалне истраживачко-развојне визије и иницијативе за иновације Kajima Корпорације, која, како наводе, истраживање доводи у стварност. Она је водећи центар за иновације изграђеног окружења у Азији и жива лабораторија за експериментисање, истраживање и заједничко креирање најсавременијих технологија. Ова револуционарна нова концептуална зграда подешена је да представља динамичну лабораторију за креирање, експериментисање и истраживање. Циљ корпорације Кајима је да резултате истраживања најсавременијих технологија стечене у GEAR-у, а које раније нису биле виђене у Сингапуру, искористи за примену у своје друге пројекте и на тај начин премости јаз између истраживања и примене у стварном свету.

Kajima Корпорације је основана 1840. године, са седиштем у Токију, Јапан. Пословни домен је изградња зграда, грађевинарство, некретнине, архитектонско пројектовање, инжењеринг итд. У оквиру Kajima Корпорације, Институт за техничка истраживања Kajima Сингапур (Kajima Tehnical Research Institute Singapur - KaTRIS) покрива широк круг истраживачких области које се односе на сектор изграђене животне средине. Ради на заједничким и интерним пројектима са циљем стварања вредности кроз усвајање напредних технологија. Под руководством KaTRIS-а налази се Истраживачки центар за иновације GEAR, који окупља предузетнике, владина тела, корпорације, универзитете и све оне који омогућавају заједничку интерактивну сарадњу и рад.

Објекат Истраживачког центра за иновације GEAR отворен је у августу 2023. године у Changy пословном парку у Сингапуру. Заузима површину од 13.087 m2 БРГП, спратности 6 етажа и подрум, капацитета 400 особа. У развој зграде Кајима Корпорација је уложила 100 милиона долара. Објекат GEAR је паметна зграда која трансформише просторе и представља пионирску иновацију за савремено радно место. Она представља заједнички радни простор са полигоном за тестирање иновација светског нивоа.

У оквиру GEAR постоји пет истраживачких и развојних лабораторија за тестирање и развој нових решења које померају границе знања и унапређују наше разумевање света, и то:
1) Лабораторија за пројектовање усмерено на човека (уштеда енергије, утицаји на здравље и интелектуална продуктивност)
2) Дигитална техничка лабораторија (пуна платформа за паметну изградњу и сарадњу у истраживању)
3) Лабораторија за грађевинску роботику (напредни грађевински системи помоћу дигиталних и аутоматизованих технологија)
4) Лабораторија за креирање урбаног простора (одрживи материјали и напредне сензорске технологије)
5) Лабораторија за инжењеринг животне средине (управљање отпадом, зелена инфраструктура и очување животне средине)

Лабораторије служе за покретање технолошког напретка, доводе до развоја нових производа, процеса и технологија које могу побољшати квалитет живота појединаца и друштава у целини. Пет лабораторија и различитих зона на радном месту за тестирање користе сензоре за праћење, препознавање слика и вештачку интелигенцију за процену понашања људи који бораве у простору и околине. У оквиру објекта GEAR, између осталог, раде се истраживачки пројекти за процену психолошког стреса и нивоа удобности у подземним просторима користећи VR као лабораторије орјентисане на човека. Затим, развој напредне технике визуелизације тла користећи уређаје за испитивање бушотина у Лабораторији за креирање урбаног простора. Тестирање „млазног бетона“ (мешавина цемента, песка и воде која се наноси кроз црево под притиском, стварајући густ тврди слој бетона који се користи у изградњи за облагање тунела и поправке конструкција) рукама робота истражује се у Лабораторији за грађевинску роботику.

Као паметна зграда, GEAR садржи дигитални центар за управљање објектом. Опремљена је системом даљинског хлађења, као и хибридним системом наизменичне струје панела за зрачење и вентилаторима на плафону. Врши се дигитална контрола климатизације и осветљења. Радни простор се може претворити у полуотворени са биофилним дизајном и погледом на вегетацију у непосредном окружењу. Прати се понашање корисника простора. Фасада објекта штити од сунчевог зрачења. На крову су постављени соларни панели и кровни врт. Учинак вегетације у односу на врсту и лисну површину, као и положај у односу на соларне панеле, испитује се у лабораторији за зелену инфраструктуру, као и решења за стратегију зелене и плаве инфраструктуре у правцу израде пројеката, а у циљу одрживости животне средине. Такође, врши се прикупљање кишнице, како са крова тако и са поплочане површине око објекта, и сакупља у резервоаре у подрумским просторијама. Сакупљена вода се користи за заливање зелених површина. За поплочавање користе материјал у коме је више од половине цемента је замењено еколошки прихватљивијом заменом, која се стврдњава тако што „хвата“ CO2 из ваздуха и фиксира га унутар бетона (не ослобађа га као при класичној производњи бетона). Овакав процес омогућава да се у великој мери смањи количина CO2 приликом производње бетона, односно укупна емисија CO2 стављена је такорећи на нулу или мање. Снага овог бетона је еквивалентна јачини обичног бетона, при чему примењен у GEAR-у има одличну отпорност на хабање и омогућава узгој биљака због свог хемијски неутралног стања. Такође задржавају воду која се прикупља у резервоар. Материјали за поплочавање и изградњу се испитују у лабораторијама GERA-а. 

Top